Прича је пасе, оче „Прасе“

Феноменологија савремене српске друштвене збиље неријетко нас суочава са парадоксима у којима се најоштрија критика институционалног поретка артикулише са позиција које су саме по себи дубоко деконструисане управо у погледу аутентичности и духовне доследности.

Најновији јавни иступ оца Ненада Илића представља школски примјер таквог дискурса, ријеч је о закаснелом, пасе (passé) политикантском наративу који пати од суштинског неразумијевања концепта српског интегрализма, те дубоке, органске везе између српског народа, његове државотворне мисли и Српске православне цркве.

Илић своју анализу започиње констатацијом о „мучном црквеном стању“,чиме заправо упада у замку западноевропског, секуларистичког дуализма који Цркву и државу посматра као трајно супротстављене ентитете. Позивајући се на криве интерпретације византијске симфоније као на „траљаве рестлове“, аутор свјесно превиђа да је управо данашња остварена симфонија између Српске православне цркве и српске државе, дубоко љековита. Она је мелем на вјековне ране нашег националног ткива, гарант опстанка нашег народа у регионалним вјетрометинама и бедем пред покушајима духовне и геополитичке фрагментације Српства. Светосавски, српски интегрализам не трпи вјештачко цијепање националног бића, Сабор СПЦ јесте и мора бити Сабор читавог Српства, без обзира на административне границе којима су колонијални центри моћи покушали да распарчају наш духовни простор.

У оштром контрасту са овом љековитом институционалном симфонијом стоји једна друга, крајње неприродна кохабитација. Најновија „симфонија“ свештеника Илића са уличним блокадерима, професионалним протестантима и рушитељима сопствене државе представља истински суноврат једног интелекта, под условом да је код њега а и у тим круговима истинског, српског интелекта уопште и било. Поражавајуће је посматрати како се један клирик, умјесто око олтара и саборности, симфонијски усклађује са онима који би блокирали живот сопственог народа зарад туђинских агенди, претварајући своју јавну ријеч у јефтино погонско гориво анархије.

Посебно је индикативна Илићева употреба псеудо-елитистичке реторике којом Свети архијерејски сабор СПЦ упоређује са „затвореним масонским скупом“. Оваква врста популистичке банализације свјесно подрива једину преосталу институцију која конституише кохезиони фактор српског интегралног простора, од Чикага и Цетиња, преко Бањалуке и Београда, до Скопља и Косовске Митровице.

Свођење саборског савјетовања епископата на „екскурзију у Београд“ и имплицирање потпуног отуђења јерархије од народа свједочи о потпуном губитку православног и националног компаса, што је директна посљедица поменутог интелектуалног пада.

Прозивајући епископат за „неодбрањиву послушност“, аутор превиђа темељну максиму српског опстанка, институција државе се чува и подржава управо зато што је она заједница и оквир слободе једног народа, а заједнички рад Цркве и државе је предуслов те слободе. Покушај да се Црква увуче у дневнополитичко блато и деструктивну поларизацију, гдје се вјерници дијеле и супротстављају, представља директно сакаћење саборног карактера наше вјере. На концу, немогуће је апстраховати и социо-културни контекст из којег оваква критика долази.

Постмодерни амбијент у којем се лични интегритет и породични легат трансформишу у дигитални профит и банализовану забаву за масе, одузима сваки морални легитимитет оваквим вапајима за „чистотом“. Српски интегрализам тражи озбиљност, жртву и укоријењеност у предању, а не симфонију са улицом и површни интелектуализам који је давно постао пасе.

Оче Ненаде, вријеме је да се манемо политикантског патворења и уличарења, српска саборност и љековито јединство Цркве и државе преживјели су много тежа искушења од оних која се могу обухватити једним фрустрираним статусом на друштвеним мрежама.

И да завршим са стиховима Радована Бећировића ( мало ћу их прилагодити тренутку), који најбоље описују Ваше тренутно интелектуално стање: Сви ми који говоримо српски чисто о Вама оче Ненаде мислимо исто, и у миру и у „рату“ промашени интелектуални подухвату!

Спасоје Томић, магистранд историје

КО ГОД ПИШЕ ЛАТИНИЦОМ ОДРИЧЕ СЕ СРПСТВА – ЛАЗА КОСТИЋ!

Оштар сукоб на мрежи Х: Панаотовић брутално одговорио Филиповићу

ВИДЕО,Вучић: Сви се плаше црногорских кланова, е па ја се не плашим!

Поводом јубилеја два вијека Матице српске представљена књига „Завети Матице српске“

Зоговић: „Тужилаштво боље штити Ђукановиће од њиховог адвокатског тима”