Ukrajina napala brojna ruska energetska postrojenja

U nastavku slijedi pregled napada i njihovih posljedica, hronološkim redom – od najnovijih ka starijim događajima:

Ukrajinske snage napale su 25. maja rusku naftnu rafineriju u Jaroslavlju, oko 700 kilometara od ukrajinske granice, saopštio je predsjednik Volodimir Zelenski .

Rafinerija ima kapacitet prerade od 15 miliona tona nafte godišnje, odnosno oko 300.000 barela dnevno.

Ukrajinski dronovi pogodili su 21. maja naftnu rafineriju u Sizranu, u Samarskoj oblasti, koja je u vlasništvu kompanije Rosneft , saopštili su ukrajinska vojska i Zelenski.

Prema navodima dva izvora iz industrije, rafinerija je obustavila rad nakon što je u napadu oštećena glavna jedinica za preradu nafte.

Rafinerija je već bila privremeno zaustavila preradu nakon napada dronovima 18. aprila.

Njen kapacitet iznosi 8,5 miliona tona godišnje, odnosno oko 170.000 barela dnevno.

Tokom 2024. godine preradila je 4,3 miliona tona sirove nafte, proizvevši 800.000 tona benzina, 1,5 miliona tona dizela i 700.000 tona mazuta.

Ukrajina je 27. maja pogodila rusku naftnu rafineriju u crnomorskoj luci Tuapse, saopštio je Generalštab ukrajinske vojske.

Raniji napad dronovima 28. aprila izazvao je veliki požar, zbog čega je postrojenje, koje većinu proizvoda izvozi, obustavilo rad.

Kapacitet rafinerije iznosi oko 12 miliona tona godišnje, odnosno 240.000 barela dnevno. Proizvodi naftu, dizel, mazut i vakuumski gasoil.

Ukrajinska vojska saopštila je da je 20. maja pogodila naftnu rafineriju u blizini Kstova, u Nižegorodskoj oblasti, pri čemu je pogođena glavna jedinica za preradu nafte.

Rafinerija Norsi, četvrta po veličini u Rusiji i u vlasništvu kompanije Lukoil , takođe je obustavila rad nakon napada ukrajinskih dronova 5. aprila.

Norsi je drugi najveći proizvođač benzina u Rusiji i može da preradi 16 miliona tona nafte godišnje, odnosno oko 320.000 barela dnevno.

Moskovska rafinerija nafte obustavila je preradu nakon napada ukrajinskih dronova, navela su 19. maja dva izvora iz industrije.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izjavio je 17. maja da je u napadu povrijeđeno 12 osoba, ali da tehnološki sistemi rafinerije nijesu oštećeni.

Postrojenje u jugoistočnom dijelu Moskve, u Kapotnji, ima godišnji kapacitet prerade od oko 11 miliona tona nafte.

Rafinerija u Rjazanju, koja učestvuje sa gotovo pet odsto u ukupnim ruskim kapacitetima prerade, zaustavila je rad nakon napada ukrajinskih dronova.

Tokom 2024. godine preradila je 13,1 milion tona sirove nafte i proizvela 2,2 miliona tona benzina, 3,4 miliona tona dizela i 4,3 miliona tona mazuta.

Ostaci drona izazvali su 13. maja požar u postrojenju za preradu gasa u južnoj ruskoj oblasti Astrahan, saopštio je lokalni guverner.

Postrojenje ima godišnji kapacitet od 12 milijardi kubnih metara gasa i tri miliona tona stabilnog gasnog kondenzata. Proizvodi benzin, dizel i tečni naftni gas.

Rafinerija u Permu obustavila je preradu nakon napada dronovima 7. maja, koji je izazvao požar i oštetio opremu.

Tokom 2024. godine preradila je oko 12,6 miliona tona nafte, odnosno oko 250.000 barela dnevno, proizvodeći dva miliona tona benzina, 5,3 miliona tona dizela, 700.000 tona koksa i 200.000 tona mazuta.

Glavna prerada nafte u rafineriji Novokujbiševsk, kojom upravlja Rosneft, obustavljena je 18. aprila nakon ukrajinskog napada dronovima.

U 2024. godini preradila je 5,74 miliona tona sirove nafte i proizvela 1,1 milion tona motornog benzina, 1,64 miliona tona dizela i 1,27 miliona tona mazuta.

Ukrajinska vojska potvrdila je 2. aprila napad na rafineriju Bašnjeft-Novoil, koja se nalazi više od 1.400 kilometara od rusko-ukrajinske granice.

Rafinerija može da preradi više od sedam miliona tona nafte godišnje.

Rafinerija u Kirišiju obustavila je preradu krajem marta nakon ukrajinskih napada dronovima.

Prošle godine proizvela je dva miliona tona benzina, 7,1 milion tona dizela, 6,1 milion tona mazuta i 600.000 tona bitumena.

Postrojenje za preradu u Ust-Lugi

Energetska kompanija Novatek obustavila je preradu gasnog kondenzata i utovar nafte za izvoz u svom kompleksu u Ust-Lugi nakon napada dronovima koji su izazvali požar, prenio je Reuters pozivajući se na tržišne izvore.

Tri proizvodne jedinice kompleksa, svaka kapaciteta tri miliona tona godišnje, prerađuju gasni kondenzat u lake i teške naftne derivate, avionsko gorivo, brodsko gorivo i gasoil.

Prema podacima kompanije, tokom 2025. godine kompleks je preradio osam miliona tona gasnog kondenzata.

Požar je izbio 29. maja u južnoj ruskoj luci Temrjuk nakon ukrajinskog napada dronovima, saopštile su regionalne vlasti Krasnodarskog kraja.

Istog dana zapaljena su i skladišta goriva u Jaroslavskoj oblasti nakon napada dronovima, izjavio je guverner Mihail Jevrajev.

Ukrajina je 3. maja napala ruske luke na Baltičkom i Crnom moru, uključujući luku Primorsk, kao i naftne tankere i vojne brodove.

Požar je 23. aprila izbio i na naftnoj pumpnoj stanici kompanije Transneft , koja snabdijeva najveći ruski izvozni terminal u baltičkoj luci Primorsk, nakon napada dronovima.

Ukrajinski dronovi pogodili su 21. aprila i postrojenje za pumpanje i distribuciju nafte u Samarskoj oblasti, prema navodima zvaničnika ukrajinske bezbjednosne službe SBU.

Početkom aprila dronovi su izazvali požar i na naftnom terminalu Šesharis.

Primorsk, jedna od najvećih ruskih izvoznih luka za naftu, ima kapacitet pretovara od milion barela dnevno. U ukrajinskim napadima dronovima tokom marta izgubio je najmanje 40 odsto svojih skladišnih kapaciteta.

Najnovije vijesti u vašem džepu!

Bez ideja za rast, Putin domaćin petog ratnog „ruskog Davosa“

Makron: Francuska mornarica pregledala tanker povezan sa Rusijom

Zelenski: Rusija otima ukrajinsku djecu i priprema ih da ratuju protiv Ukrajine

IAEA: Nivo radijacije normalan nakon napada dronom na Zaporižju