Savjet Evrope usvojio novu interpretaciju Konvencije o ljudskim pravima u vezi sa migracijama

Sve članice Savjeta Evrope, njih ukupno 46, podržale su novu interpretaciju Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa migrantima, uključujući korišćenje deportacionih centara u trećim zemljama. Organizacije za ljudska prava izrazile su bojazan da bi ovaj potez mogao oslabiti zabranu mučenja i zaštitne mehanizme za migrante u Evropi.

Neobavezujuća politička deklaracija usvojena je na sastanku u Kišinjevu, kao odgovor na pozive za stroži pristup u borbi protiv ilegalnih migracija i olakšano deportovanje.

• "Deklaracijom se podvlači da države imaju neporecivo suvereno pravo da kontrolišu ulazak i boravak stranih državljana, kao i da je državama podjednako obaveza i nužnost da brane svoje granice u skladu sa Konvencijom" - saopštio je Savjet Evrope.

Deklaracija navodi da države izložene masovnim dolascima migranata mogu primjenjivati nove metode odvraćanja, uključujući "povratne centre u trećim zemljama" i saradnju sa zemljama tranzita.

Portparolka PICUM-a Kijara Kateli upozorila je da bi deklaracija mogla oslabiti i Sud u Strazburu i samu Konvenciju:

• "Vlade u suštini nastoje da vrše pritisak na nezavisni sud da oslabi odavno uspostavljene zaštite ljudskih prava kako bi se olakšale deportacije – uz rizik deportovanja ljudi tamo gdje se mogu suočiti sa torturom, nehumanim ili ponižavajućim tretmanom, ili mogu ostati bez medicinske njege od koje im zavisi život".

Direktorka Amnesti internešenala za evropske institucije Iv Gedi izjavila je da je "sistem ljudskih prava na dva kolosijeka, zasnovan na migracionom statusu, uvreda osnovnog principa da su ljudska prava univerzalna".

Italija je prošle godine poslala nekoliko desetina migranata u "centre za povratak" u Albaniji, čime je postala prva članica EU koja je odbijene migrante prebacila u zemlju van EU, koja nije ni njihova matična zemlja ni zemlja tranzita.

Aktivisti za ljudska prava takve politike ocjenjuju nehumanim i porede ih sa deportacionim politikama bivšeg američkog predsjednika Donalda Trampa.

EU je zaoštrila migracionu politiku nakon što su krajnje desničarske partije preuzele vlast u nekim državama članicama 2024. godine.

Lideri devet zemalja EU prošle godine potpisali su pismo u kojem tvrde da im Evropska konvencija o ljudskim pravima onemogućava proterivanje stranih kriminalaca, smatrajući da Sud u Strazburu previše štiti "pogrešne ljude".

Komesar EU za migracije Magnus Bruner pozdravio je deklaraciju kao "važan korak" ka objedinjavanju migracione politike:

• "Ona jača naš pristup pravednoj i čvrstoj migracionoj politici u Evropi. Migracije su zajednički izazov koji zahtijeva zajednička rješenja".

Glavni sekretar Savjeta Alen Berse rekao je da će deklaracija pomoći u usmjeravanju rada Savjeta, nacionalnih vlasti i sudova.