Oportunizam: Prilagođavanje ličnim interesima bez principa

Oportunizam negira svaku zakonitost, dosljednost i predvidivost. Njegovo je geslo da izvuče maksimalnu dobit - materijalnu ili/i moralnu - iz svake konkretne situacije.

"Prvi lek za loše vođenu politiku je inflacija valute; drugi je rat. Oboje donose privremeni prosperitet, oboje donose trajnu propast. Oboje su utočište političkih i ekonomskih oportunista". (Ernest Hemingvej)

"Zastava oportuniste se menja brže od vremenske prognoze", a "prilagođavanje vetru nije znak mudrosti već nedostatka pravca" (nepoznati autor). Prema veštačkoj inteligenciji, "oportunizam je moralno fleksibilan pristup... veština prilagođavanja ličnoj koristi, često nauštrb moralnih načela..., beskičmenjaštvo, izneveravanje sopstvenih ideala... snalaženje bez čvrstih principa".

Neko je ironično rekao da - ako se već mora, ako nema treće opcije - "između budalizma i oportunizma, biram ovo drugo". Oportunista nije nužno glup, već često ograničena ili pogrešno formirana osoba, koja neće prezati da onome ko joj stoji na putu pričini štetu ako joj to ide u prilog.

Oportunizam ima negativnu konotaciju, prizvuk sebičnosti i besprincipijelnosti - vođenje računa samo o sopstvenom interesu. U rečnicima se definiše kao "iskorišćavanje pogodnih prilika radi postizanja ciljeva, naročito u politici" (M. Vujaklija) i "prilagođavanje prilikama i iskorišćavanje pogodnih prilika da bi se postigla lična korist..." (R. Aleksić).

Aktivni oportunista neprekidno teži cilju, vodeći računa isključivo o ličnom interesu, ne obazirući se na pravdu, pravičnost ili istinu. Za njega je sopstveni interes merilo optimalnosti. Oportunizam podrazumijeva praktičnost, jednostavnost, biranje "linije manjeg otpora" i upotrebu svih raspoloživih sredstava bez obzira na druge. Oportunista ne pokušava spoznati celinu stvarnosti, već je fokusiran na konformizam i koristoljublje. Nisu mu strani laž, populizam i manipulacija.

Oportunizam se razlikuje od kompromisa i radikalizma. Kompromiser traži sredinu i smiruje situaciju, dok radikalizam ide do kraja bez kalkulacija, za razliku od oportuniste.

Oportunista ima dva lica: jedno lažno za javnost i drugo pravo, unutrašnje koje ga vodi. Nepouzdan je i kameleon, često se prikazuje kao osoba od povjerenja dok ne naiđe prilika da pokaže svoje pravo lice. Pasivni oportunizam je slabost, konzervativnost i strah od promjena, što vodi ka mirenju sa sudbinom i pesimizmu.

"Oportunista menja svoja mišljenja u zavisnosti koja su mišljenja profitabilnija, zadržavajući pri tome privid da uvek ima ista uverenja." (Erih From)

Jedino delotvorno sredstvo protiv oportunizma je njegovo jasno markiranje i raskrinkavanje, kao i uporno prosvetljenje.