Društvo
Najljepše pevaju zablude: Crna Gora između iluzija i stvarnosti
Crna Gora danas liči na čovjeka koji se smije i raduje, ali je zapravo bolestan i tužan. Iako se govori da je Evropa u Crnoj Gori, stvarnost je drugačija, a političke igre i zablude i dalje dominiraju.
„Najlepše pevaju zablude. O, vali, rimuje se more! Tad smo na žal pali.“ Ovim stihovima počinje „Lauda“ Branka Miljkovića, a oni mogu objasniti događaje u Tivtu. Iako politika i poezija nijesu saveznici, profano ostaje profano, bez obzira na ukrase i retoriku. Javnost ne odbija ništa što je besplatno, pa ni laži upakovane u sretnu budućnost.
Kažu da je Evropa u Crnoj Gori i da je Crna Gora u Evropi, ali da li je to zaista tako? Jesu li sve te lijepe riječi potvrda stvarnosti? "Je li bolestan čovjek u skupom i svečanom odijelu i dalje bolestan? Vjerujem da jeste. Crna Gora danas liči baš na takvog čovjeka."
U Tivtu su se vijorile zastave, ali oni koji su ih podigli ne vjeruju u njih. Njihova zastava je glad za vlašću, neutaživa glad koju ne može zadovoljiti ni okean. Prije parade u Tivtu, Aleksandar Vučić je avionom poslao grupu kriminalaca, a potom negirao njihove dosijee. Beogradski tabloidi su ponovo širili mržnju prema Crnoj Gori, nazivajući nas pogrdnim imenima.
Antisrpstvo se rasplamsalo poput požara, a crnogorski režim je ćutao na svaki napad iz Beograda. Umjesto da odgovori, vlast je okretala drugi obraz, dok je Vučić dočekan kao gospodar. Milojko, Jakov i Andrija su sa osmijehom prihvatili ruku koja ih šamara, pokazujući mazohizam koji prati opštu euforiju puka.
Zaboravlja se da su Milojko i Jakov birani od strane sveštenika, a ne političara, kao i ko je Andrija Mandić. Ratna prošlost briše se kao gumicom, ali stvarnost ostaje.
Crna Gora jeste Evropa, a Evropa je u Crnoj Gori, ali stavi liš prst u more, prst će biti mokar, a svijet i dalje daleko. "O, vali, rimuje se more, tad smo na žal pali."