Laza Kostić: Ko piše latinicom, odriče se srpstva

Upotreba ćirilice je fundamentalnost svakog Srbina koji se služi srpskim jezikom. Malo je reći da tu nema ili da makar ne bi trebalo da postoji ikakav kompromis.

Veliko je bogatstvo za jedan narod da njegov jezik može da se razumije kroz paralelnu upotrebu dva pisma, ujedno to je i neosporan dokaz njegove veličine. Ipak, to ne znači da su oba pisma jednako srpska i da je njihova vrijednost jednako velika. Sumnjavo je uopšte ulaziti u neko dublje objašnjenje zašto je ćirilično pismo sastavni dio srpskog identiteta, a njegova upotreba jedini spas od njenog nestajanja. Kada se kaže upotreba ćirilice jasno se misli na cjelokupnu upotrebu, a to je danas prije svega upotreba i na digitalnom polju gdje tastature uveliko zamjenjuju papir i olovku.

O važnosti pisanja ćirilice i tužnim pojavama koje to odbijaju, a ujedno se koriste srpskim jezikom ukazivali su veliki ljudi i prije više od 100 pa i 200 i više godina. Jedan od njih je i Laza Kostić:

"Ćirilica je simbol srpstva. Ona je njegov sastavni dio. Srpstvo bi bez ćirilice bilo kuso, krnje, defektno. Drugo, ono se ne bi moglo ni držati bez svoga pisma. Defektan i manjkav organizam mnogo bi brže podlegao napadima koji ne prestaju. Znaju to naši neprijatelji. Zato su se toliko i okomili na ćirilicu. Našom, sopstvenom krivicom, mi smo tu učinili Ahilovu petu naše nacionalnosti, zbog komocije, zbog lenjosti, zbog nedovoljne budnosti. Neprijatelji su to iskoristili i koriste još danas. Ko god od nas piše latinicom, čini smrtni grijeh prema Srpstvu ili daje dokaz da ga se odriče."