Društvo
Kako je vožnja bicikla pomogla Indijkama da steknu samostalnost i bolje životne šanse
U ruralnim oblastima Indije, žene su kroz učenje vožnje bicikla stekle slobodu i samopouzdanje, što im je omogućilo pristup obrazovanju i zaposlenju.
Džajačitra, direktorka državne škole u južnoj Indiji, kaže: „Indija je postala nezavisna zemlja 1947. godine, ali ja sam stekla samostalnost tek 1992. godine." Pre 33 godine, u okviru Nacionalne misije opismenjavanja, uveden je program koji je ženama iz ruralnih i konzervativnih porodica omogućio da nauče da voze bicikl.
Nacionalna misija opismenjavanja pokrenuta je 1988. godine s ciljem da poveća pismenost i ukaže na osnovna prava. U distriktu Pudukotai, gdje je manje od polovine žena znalo da čita i piše, program je poznat kao Pokret prosvetiteljstva.
Vožnja bicikla pružila je ženama osećaj slobode i samopouzdanja. Šila Rani Čunkat, tadašnja viša državna službenica, izjavila je: „Vožnja bicikla je pružila ženama osećaj slobode i samopouzdanja."
Džajačitra je ispričala da je u početku nosila duge suknje i polusarije i da je učila da vozi na muškom biciklu, jer tada nisu postojali bicikli prilagođeni ženama. „Moj život se drastično promenio. Radovala sam se večerima kad sam pedalala na časove."
Vasanta, nepismena žena iz siromašne dalitske porodice, zahvaljujući biciklističkom programu stekla je samopouzdanje i slobodu, a kasnije je osnovala vlastiti posao.
Danas je u Pudukotaiju uobičajeno vidjeti žene koje voze bicikl, a mnoge su napredovale od sezonskih radnica do zaposlenih u kancelarijama. Bicikli su oslobodili žene zavisnosti od muških članova porodice i omogućili im život izvan kuće u sredinama sa ograničenim prevozom.
Jedanaestog avgusta 1992. godine, Pudukotai je proglašen okrugom u kojem su svi stanovnici pismeni. Džajačitra danas vozi skuter, a njena ćerka kola, ali ističe: „Vožnja bicikla je dala samopouzdanje ljudima kao što sam ja. Pomogla mi je da shvatim da ne moram da zavisim ni od koga."