Politika
Crna Gora mora da se pripremi za efikasno korišćenje evropskih fondova
Ulaskom u EU, Crna Gora će imati pristup većem obimu evropskih fondova, ali za njihovo povlačenje potrebni su kvalitetni projekti, stručni kadrovi i efikasne institucije.
Ulaskom u Evropsku uniju, Crnoj Gori će se otvoriti pristup znatno većem obimu evropskih fondova, koji mogu finansirati infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu, digitalizaciju, obrazovanje, zdravstvo i brojne druge razvojne projekte.
Međutim, članstvo samo po sebi ne znači i automatsko dobijanje novca. Da bi sredstva zaista bila povučena i iskorišćena, država mora imati spremne i kvalitetne projekte, stručne ljude koji poznaju evropske procedure, efikasne institucije, uređene javne nabavke i administraciju sposobnu da projekte sprovede od prijave do završetka.
Iskustva država koje su kroz taj proces već prošle pokazuju da upravo tu nastaju najveći izazovi.
Poljska, Estonija, Hrvatska i Rumunija danas raspolažu milijardama iz evropskih fondova, ali su, kako su njihovi predstavnici rekli, do visoke apsorpcije dolazile kroz ulaganje u administrativne kapacitete, digitalizaciju, pripremu zrelih projekata i jačanje lokalnih vlasti, ali i kroz ispravljanje grešaka iz prvih godina članstva.
Izvršna direktorica Akcije za socijalnu pravdu (ASP) Ines Mrdović upozorava da bi bilo poražavajuće da Crna Gora nakon ulaska u EU ne bude u stanju da efikasno povlači raspoloživa sredstva.
“Ovo će biti ozbiljan test za ovako malu državu, vjerovatno jedan od ozbiljnijih, naročito imajući u vidu da će od uspješnosti povlačenja novca u dobroj mjeri zavisiti budući razvoj naše države (besprizorno poharane u proteklim decenijama)”, rekla je Mrdović.
Istovremeno će, kako je dodala, pokazivati i zrelost ukupne administracije da ispuni složene administrativne procedure EU kod povlačenja novca iz različitih programa i projekata.
Iz Ministarstva evropskih poslova (MEP) navode da Crna Gora ne počinje od nule jer već postoje institucije, procedure i ljudi koji godinama rade na ugovaranju, sprovođenju i kontroli evropskih sredstava, ali da država "još nije potpuna spremna za obim sredstava koji će joj biti dostupan kao članici EU".
Period do pristupanja se koristi za jačanje ljudi i institucija, pripremu projekata i izgradnju sistema koji bi od prvog dana članstva trebalo da što veći dio evropskog novca pretvori u konkretne investicije.
MEP očekuje da će sredstva Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF) i drugih fondova moći da se usmjere u novu komunalnu i saobraćajnu infrastrukturu, energetsku efikasnost, digitalizaciju, podršku preduzećima, istraživanju i inovacijama, dok bi Evropski socijalni fond plus (ESF+) trebalo da bude posebno važan za obrazovanje i vještine, prilagođavanje tržištu rada, zapošljavanje, socijalnu uključenost i jačanje usluga.
Crna Gora, prema podacima MEP-a, već sada kroz pretpristupnu podršku EU koristi u prosjeku oko 100 miliona eura godišnje. Ministarstvo ističe da zato zemlja u proces ne ulazi od nule, jer već postoje institucije, procedure i ljudi koji godinama rade na programiranju, ugovaranju, sprovođenju i kontroli evropskih sredstava.
Ipak, dodaju da je nakon članstva riječ o potpuno drugačijoj skali. Prema procjenama predstavljenim u okviru finansijskog paketa za pristupanje, ukupni procijenjeni budžetski efekat pristupanja Crne Gore u periodu 2028-2034. iznosi oko 3,2 milijarde eura.
Iz MEP-a priznaju da bi bilo nerealno tvrditi da ne postoji rizik da dio sredstava ostane neiskorišćen.
“Naš cilj nije da samo dobijemo pristup većem novcu, već da budemo sposobni da ga pretvorimo u kvalitetne i završene projekte. Upravo je to jedan od najvažnijih zadataka u okviru Poglavlja 22”, kazali su.
Iz poljskog Ministarstva fondova i regionalne politike poručuju da zemlja ne bi trebalo da čeka članstvo da bi izgradila sistem za korišćenje fondova, već da pretpristupni period treba da iskoristi za testiranje ljudi, procedura i institucija koje će jednog dana upravljati mnogo većim iznosima evropskog novca.
Poseban naglasak stavljen je na pripremu takozvanih zrelih projekata, koji treba da imaju jasne ciljeve, tehničku dokumentaciju, potrebne dozvole, obezbijeđeno sufinansiranje i realne procjene budućih troškova funkcionisanja i održavanja.
Iz hrvatskog Ministarstva regionalnog razvoja i fondova EU ističu da pripreme za korišćenje fondova treba da budu kontinuirane i pravovremene, da je još prije članstva potrebno jačati administrativne kapacitete na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Kažu i da treba pripremiti što više kvalitetnih i zrelih projekata koji mogu odmah da konkurišu za finansiranje, unaprijediti sistem javnih nabavki, upravljanje projektima i finansijske kontrole, te ulagati u digitalizaciju javne uprave i pojednostavljenje administrativnih procedura za investicije i razvojne projekte.
“Važno je ulagati u ljude i institucije koje će upravljati fondovima i prije nego EU sredstva postanu dostupna nakon pristupanja Europskoj uniji”, poručuju.