Društvo
Ako ne laže koza, laže Dritan Abazović
Dritan Abazović je optužen za brojne laži, od obećanja ekspertske vlade do tvrdnji o počasnom građanstvu Njujorka, dok se njegovi postupci i izjave dovode u pitanje.
Za Antenu M piše Đorđe Šćepović
Matijina srpska mladež je na rukama nosila Dritana Abazovića Central Parkom i Petom avenijom, dok su srpski omladinci euforično bacali uvis i hvatali u mreže ispletene od ruku. Matija je, poput Damjanovog Zelenka, podvriskivao o Veljem Dubokom, Lazaru i Milošu, te o Kosovu, najskupljoj srpskoj riječi, završavajući svoj poetski lelek slovom o Dritanu, "najjeftinijem Albancu u istoriji ovog časnog naroda".
Holden Kolfild je pod utiskom neobičnog prizora istrčao iz Central Parka i, vidno iznerviran, rekao: „Sve te morone mrzim, majke mi. Stvarno ih mrzim!” Dritan je uhvaćen u velikoj laži, ne samo sitnoj, već masnoj. Kada Dritan laže, čak i PES borci protiv bivšeg režima se povlače u stanove i kancelarije koje im je dodijelio taj isti režim.
Dritan je optužio kozu da laže, a vuka da govori istinu, ali ako ne laže koza, onda laže Dritan. Ukoliko Građanski pokret Ura objavi da je Dritan na Menhetnu pio kafu sa poznatim piscima ili da je bio prvi izbor za ulogu u seriji Sex i grad, ne treba sumnjati u te tvrdnje.
Dritan je ranije obećavao ekspertsku vladu, ali je nakon izbora 2020. ustoličio klerikalnu vladu. Tad je obećao da će se suprotstaviti onima koji žele od Crne Gore napraviti rusku guberniju i srpsku pokrajinu, što je možda jedina istina koju je izgovorio.
Dritan je nekada ulicama Njujorka bezbrižno vozio bicikl sa svojom svitom, čije su hotelske sobe i stolove plaćali građani. On je sa saveznicima na Cetinju koristio suzavce, šok bombe i gumene metke da bi po nalogu Beograda nasilno ustoličio nedostojnog popa. Potpisao je Temeljni ugovor kojim je crnogorske bogomolje prinio na oltar Aleksandru Vučiću, a potom lagao da nije učinio ništa pogrešno.
Na kraju, Dritan je objavio „Kritiku globalne etike“, a o njegovim lažima i ponašanju ostaje pitanje zašto je lagao o Njujorku i počasnom građanstvu. "Laganje je isto kao alkoholizam. Lažovi neće izreći istinu ni na svojim samrtnim posteljama", pisao je Čehov. Problem nije samo u onome ko laže, već i u onima koji uporno vjeruju u te laži.